Zaštita prava radnika u inostranstvu

Bez autora
Mar 25 2012

Prošle godine, prema podacima Ministarstva rada, oko 6.000 ljudi zaposleno je preko domaćih firmi u inostranstvu, a preko Nacionalne službe zapošljavanja tek sedam lekara i jedan inženjer. Najviše ih je otišlo u Nemačku sa kojom više od dve decenije imamo međudržavni sporazum da godišnje šaljemo 2.770 radnika. Građevinari koji rade u Rusiji kažu da treba sklopiti ugovore o zapošljavanju sa što više zemalja. Inostrani zakoni štite lokalna tržišta rada, a usled nepoznavanja propisa često dođe do nesporazuma sa partnerima. Problem je u tome što strani partneri ponekad ne daju dovoljno precizne informacije pošto podrazumevaju da se neke stvari već poznaju. Dokumenta potrebna za rad u inostranstvu, prikupljaju se u više institucija: u Ministarstvu rada, Poreskoj upravi, PIO fondu i dok se sve pripremi, firme često izgube nekoliko meseci. U Ministarstvu rada pregovaraju sa više zemalja o takozvanim detašmanima koji podrazumevaju slanje radnika u inostranstvo, saradnjom naših i inostranih firmi, jer se tako najbolje štite prava radnika.

Zaštita prava radnika u inostranstvuOko 6.000 ljudi je prošle godine zaposleno u inostrastvu preko domaćih firmi. Najveći broj zaposlen je u Nemačkoj. Ministarstvo rada, kako bi najbolje zaštitilo prava radnika, pregovara sa nekoliko zemalja o detašmanima koji podrazumevaju slanje radnika u inostranstvo.

Prošle godine, prema podacima Ministarstva rada, oko 6.000 ljudi zaposleno je preko domaćih firmi u inostranstvu, a preko Nacionalne službe zapošljavanja tek sedam lekara i jedan inženjer.

Najviše ih je otišlo u Nemačku sa kojom više od dve decenije imamo međudržavni sporazum da godišnje šaljemo 2.770 radnika.

Građevinari koji rade u Rusiji kažu da treba sklopiti ugovore o zapošljavanju sa što više zemalja. Navode da inostrani zakoni štite lokalna tržišta rada, a usled nepoznavanja propisa često dođe do nesporazuma sa partnerima.

Spasoje Tuševljak iz Građevinskog preduzeća "Dom" kaže da je problem u tome što strani partneri ponekad ne daju dovoljno precizne informacije pošto podrazumevaju da mi neke stvari već poznajemo.

Dokumenta potrebna za rad u inostranstvu, prikupljaju se u više institucija: u Ministarstvu rada, Poreskoj upravi, PIO fondu i dok se sve pripremi, firme često izgube nekoliko meseci.

U Ministarstvu rada pregovaraju sa više zemalja o takozvanim detašmanima koji podrazumevaju slanje radnika u inostranstvo, saradnjom naših i inostranih firmi, jer se tako najbolje štite prava radnika.

Radmila Katić Bukumirić iz Ministarstva rada ističe da time želi da se postigne da naši radnici ne mogu da imaju nižu zaradu od one koja je predviđena za nemačke radnike na istim poslovima.

Procedura za dobijanje radnih dozvola u zemljama EU traje tri do četiri meseca.

Prednost u zapošljavanju imaju državljani zemlje u kojoj je ponuđen posao, pa nezaposleni iz Evropske unije, zatim države koje imaju specijalne ugovore o zapošljavanju, a mi smo tek na četvrtom mestu.

Zbog toga pre polaska u inostranstvo nužno je da se radnici sa poslodavcem dogovore o uslovima rada, boravka i zapošljavanja.

Boško Latković iz Nacionalne službe zapošljavanja napominje da je za radnike veoma bitno da zaključe ugovor o radu i da se sa poslodavcem dogovore o obavezama, kao i o snošenju troškova puta, o visini plate, o radnom vremenu i drugim pravima i obavezama.

"Ugovor o radu mora da se zaključi pre odlaska u tu zemlju kako bi se poslodavac obavezao da će ispuniti sve one uslove koje je obećao", kaže Latković.

Poslednje tri godine naše firme šalju veliki broj radnika na usavršavanje uglavnom u zemlje Evropske unije. Najviše se u inostranstvu zapošljavaju građevinari, varioci, bravari, a u poslednjih nekoliko godina i lekari.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik